понедељак, 12. фебруар 2018.

LJUBAV I MUZIKA - JAMES JOYCE NA MEDITERANU

Objavljena antologija "Džejms Džojs na Mediteranu
                                                                              - Ljubav i muzika"!



Iz predgovora:

Mirko Kovač parafrazira Čehova da nisu strašni ti mrtvaci koliko ta neizvesnost; savršeni uzročno-posledični determinizam, dostojan Spinoze, na radost Konta, koji objašnjava Džojsove studije medicine ili one objašnjavaju njega. Dakle, motiv tog unapred propalog akademskog promašaja je Strah: bolje reći bojazan da će odseći suviše kratko debelo crevo i onemogućiti slobodan protok tvari, koje naposletku završavaju u formi izmeta (Predmet savršeno podoban za metodična akademska istraživanja, ipak se uložena količina novca mora proporcionalno vratiti, makar raspravljali o običnim govnima) – reč uskraćena prava da izađe iz sebe i svoje konačne, jasno omeđane forme, definisane od strane učenih jaraca. (Kao i kod Čehova, medicina i reč su prožeti do momenta gde jedno ističe iz drugog – emanacija, rekao bi Plotin) Koje godine se to dešavalao, pa, nisam siguran, nije ni važno – ali je definitivno uticalo da Džojs želi da reč poleti!, šapnuo mi je u poverenju, Dedalus.
            Uliks“: Svaka Džojsova rečenica teži da se nikada ne završi, da sama obuhvati čitav svet, kako mali bezančajni kamen, tako i osećaj viteza koji je izgubio partiju šaha od Smrti. I još malo više od toga. Veličanstveni neuspeh.
            Tako je Džojs napustio Irsku, gde opstaje u svojoj tvrdoglavosti, težak i opor vazduh, koji pritišće sve ispod sebe. Ili ga je šutnuo Dablin lično (Možda se uvredio zbog „Dablinaca“, teško je reći, niko ne voli ravno ogledalo, svi težimo iskrivljenim.), nikada nije tačno utvrđeno. Zli jezici usmrdelih jaraca i kratka creva, sklonija su ovoj drugoj verziji biografije.     
            Prošetao se na vazdušnom lancu, iznad dva siva mora, ka kontinentu, iskovanog od svojih rečenica. Tu ne počinje Odiseja, Odisej se vratio u toplinu svog zavičaja, dok Džojs, ili njegova reč, i dalje lutaju...
            Kopola je, pre početka snimanja svog, koji već sada pripada večnosti, filma, došao kod Godara, pitajući ga za savet: Godar mu kratko odgovara, bez daljnjeg objašnjenja - uspori.
            Ceo film Apokalipsa danas“ je jedno kontinuirano klizanje reke bez kraja i početka, gde se kao integralni deo, pojavljuju beskonačne slike, paradoksalno, jasno vidljive u svojoj brzini pojavljivanja, sažete na pomerajuću tačku neprkidnog kratejućeg fluida – Džojsova Reč, kao otvoreni okvir slobodno-kretajućih rečenica, koje same sebe iznova stvaraju u neprekinutom nizu. („Neostvariva čežnja de se pređe na drugu stranu, izađe iz sopstvene kože.“)
            Eneumeracija Džojsovog uticaja oslobođena pravolinijske banalnosti linerano-hronoločkog vremenskog toka potpomognuta blago drzovitom maštom, koja govori činjiničkim jezikom: Berkli, Lorens Stern, Rable, Džon Lok, Beket, Prust, Melvil, Oskar Vajld, ponovo Prust, Borhes, Viržinija Vulf, Stravinski, Debisi, Tomas Vulf, Kandinski, Aleksandar Sokurov, Vilijem Fokner, Žil Delez, Selindžer, Tarkovski, Žak Prever, beskrajna muzika Misisipi džeza, Pikaso i ovde ćemo staviti tačku da se ne bi izgubili Tačka 
            Stvarao se uz neprekidnu muziku što je tekla Džojsovim poljem kretanja i katoličkim profit-poslovnim fanatizmom oca: Irska u to doba je izgubljeni, ponovo pronađeni raj Vatikana za svoje poslovne poduhvate; sile pragmatičnog katolicizma su bile jake, ali je ipak, u neravnopravnoj bici, pobedila nenametljiva, tiha muzika nebeskih sfera koja je neprestano tekla njegovim imenon i prezimenom – Stiven Dedalus ili Džejms Džojs, pseudonium namenjen da sakrije pravu prirodu ove nove jezičke pojave u formi knjige nazvane „Porteret umetnika u mladosti“.
            Peščanik je savršena pukotina, kaže Kiš za Kiša; Džojs je savršena bujica reči kao neprekidno nadolazećih talasa beskrajnog Okeana koje izviru iz te pukotine, kaže neko.
            Tehnika unutrašnjeg monologa, roman „struje svesti“ bla bla i tako dalje. Džojsova reč neprestano beži od same sebe, ima tu pukotinu ili razliku imanentnu svom postojanju, da pozajmimo malo od Deride, koja omugućava otvorenost za nova značenja i nove puteve kojima se može kretati: galopira brzo, uspori i osvrne se oko sebe da uživa u pejzažu, vrati se sebi u izmenjenoj formi ili značenju, nekada prosto nestane, niko ne zna gde i kada se to desilo, pa ni sam Džojs; poleti poput Ikara pa padne u ponor bez dna ili ostaje da lebdi u vazduhu, prozračna i eterična; luta Minotaurovim lavirintom bez Arijadne da pomogne: neka reč se izgubi zauvek u mrčnim hodnicima lavitinta, neka pronađe izlaz i krene ka Svetlosti. Forma konstantno prati, bez zaostajanja, neprekidni fluid reči, oslobođen suvišnih interpunkcija („Da mogu ukinuo bih sve zareze i tačke.“) i usmrdelih gramatičkih pravila koje sputavaju – osećaj za elegantnu estetiku oblika, poput Oskara Vajlda koji je govorio jezikom čiste elegancije i urođenog stila: savršenstvo jezičke forme. („Mi i Amerikanci imamo sve zajedničko, osim jezika.“)
            Prosesečno uho nije naviklo, ni izdaleka, na nadolazeću pojavu novog jezika (Stravinski je za to platio kamenovanjem voćem i povrćem), i za to je išao na sud, optužba – širenje prljave pornografije. Stah od nepoznatog je uvek jači od izvesnosti poznatog.
            Stiven Dedalus je konačno prognao Džojsovo ime iz tela koje su zajedno delili, godine 1922. Ovo je izazvalo tektonske poremećaje: Dedalus od tada živi u Beketovom svetu, bolje reći, da parafraziramo Joneska (koji to mi?), pronašao je ili sam izbušio pukotinu u volji i od tog momenta neke podzemne sile, uz zvuk Sirena, su ga neprestano vukle ka dole. (U tim praznim predelima je, kako govore pojedini učeni istoričari, pozivajuči se na proverene izvore, sreo Dostojevskog i Raskoljnikova.) Svet je postao puknuto ogledalo, nemogućnost Itake dragi gospodine Stiven, govorile mu gospođice iz Avinjona; bez velike priče ispod čijeg kišobrana se možemo sakriti od sunca ili kiše – definitivna smrt Heglea.
            Tlo klizavo, opstojava permanentna mogućnost da se oklizne i padne; gubitak koherentnog poretka koji se ispoljava kao odsustvo polja smisla u kojem se razumno krećemo: krave lete, Sever je na Jugo-zapadu ili možda više ka Zapadu, Bog može postojati ali i ne mora – neizvesnost neznanja u očaju izgubljenosti. Raspad čvrstog Ja, tačke koja tvori identitet, koji se, odsada, na perverzno zadovoljstvo dragog Stivena, grana kroz desetine divergentnih linija; Ja je samo imaginarna tačka, više medijum, kojim one prolaze.
            Džejms Džojs je umro u Cirihu 1941. godine. Stvoren kao nezakonito dete Odiseja i Kirke, rođen nekoliko minuta kasnije, u romanu „Tristram Šendi“, Stiven Dedalus i dalje luta, od knjige do knjige, živeći svoj Nemir.
                                                                                              Boris Mandić 


четвртак, 14. децембар 2017.

LJUBAV I MUZIKA

James JOYCE na Mediteranu  -  Ljubav i muzika

antologija savremenih pesnika 21. veka 

u čast Džejmsa Džojsa

  1. Aleksandar Filipović
  2. Aleksandra Milić
  3. Amir Šulić
  4. Ana Kratovac
  5. Ana Savković
  6. Armin Bolić
  7. Avdulah Ramčilović
  8. Belma Radetinac
  9. Biljana Hukić
  10. Boris Mandić
  11. Borislav Kosanović
  12. Božidar Dobrković
  13. Branka Lazić
  14. Branka Vojinović Jegdić
  15. Cakić Sveta
  16. Čedna Radinović Lukić
  17. Dajana Lazarević
  18. Dalibor Čereškov
  19. Danijel Župančić
  20. Danijela Jovančić
  21. Danijela Radomirović
  22. Dijana Uherek Stevanović
  23. Dobroslav Petričević
  24. Dragan Krstić
  25. Dragan Maljik
  26. Dušan Varićak
  27. Dušan Žugić
  28. Elma Selimi
  29. Emir Bajrović
  30. Eva Rančić
  31. Franjo Frančič
  32. Goran Vitić
  33. Gordana Radovanović
  34. Grigorije Gavranov
  35. Helena Himel i Dubravko Matančević
  36. Igor Petrić
  37. Ilinka Marković
  38. Isidora Cerić
  39. Iva Herz
  40. Ivan Bošković
  41. Ivan Gaćina
  42. Ivan Sokač
  43. Ivana Anđelić
  44. Ivana Kovačević
  45. Ivana Mišić
  46. Jaroslav Kiš
  47. Jasminka Mesarić
  48. Jelena Marić
  49. Jovan Bajc
  50. Jovan Pavlović
  51. Jovica Đurić Major
  52. Katarina Cacanović
  53. Katarina Marković
  54. Katarina Torbica
  55. Lidija Jelisavčić Ćirić
  56. Lidija Nožanić
  57. Lucija Saulić
  58. Ljiljana Tomljanović
  59. Ljubiša Šljivić
  60. Maja Jakovljević
  61. Maja Šiprak
  62. Mariana Qunbar
  63. Marija Prodanović
  64. Marija Stojiljković Marstoj
  65. Marijana Lazarević
  66. Marijana Stanković
  67. Marina Savić
  68. Mario Lovreković
  69. Marko Marinković
  70. Marko Stanojević
  71. Matija Pavićević
  72. Marko Veckov
  73. Milan Drašković
  74. Milan S. Kosović
  75. Mile Lisica
  76. Mile Albijanić
  77. Milen Šelmić
  78. Milijan Despotović
  79. Milka Bajunović Čivić
  80. Milka Stefanović Mimi
  81. Miloš Nastić
  82. Mirjana Komarica Vidović
  83. Mirjana Magura
  84. Mirjana Štefanicki Antonić
  85. Đurđija Peruničić
  86. Mladomir Knežević
  87. Nadica Ilić
  88. Nada Vučičić
  89. Nebojša Stanojković
  90. Nela Ranđelović
  91. Nemanja Ristić
  92. Nevenka Savić Alispahić
  93. Nidžara Varaki
  94. Nikola Spasojević
  95. Nusreta Beranac
  96. Oktavijan Bugar
  97. Pavle Mijuković
  98. Predrag Tutić
  99. Radmila Bogosavljević Milićević 
  100. Sanda Ristić Stojanović
  101. Sanja Radovanović
  102. Sanja Radulović
  103. Saša Marinković
  104. Saša Skalušević Skala
  105. Selena Krstić
  106. Siniša Miljević
  107. Slađana Branislava Bušić
  108. Slobodan Bojović
  109. Slobodan M. Ćurović
  110. Slavko Marković
  111. Snežana Marko Musinov
  112. Snežana Šolkotović
  113. Spomenka Denda Hamović
  114. Srećko Aleksić
  115. Sreten Mijović
  116. Svetlana Pejić
  117. Tanja Ajtić
  118. Tea Selimaj
  119. Tomislav Smoljan
  120. Valentina Šuković
  121. Vera D. Rajaković
  122. Vesna Andrejić Mišković
  123. Vladanka Cvetković
  124. Vojislav Durmanović
  125. Zada Šahdanović
  126. Zdravko Lukanović
  127. Zlatibor Radovanović
  128. Zoran Altiparmakov
  129. Zoran Hercigonja
  130. Zoran Šolaja
  131. Zorica Lešović Stanojević
  132. Zorica Tijanić
  133. Živko Teodosić























понедељак, 04. децембар 2017.

VEČNE ISTORIJSKE LJUBAVI - KONKURS ZA NOVOGODIŠNJI BROJ



Redakcija e-časopisa za umetnost i kulturu Zvezdani kolodvor objavljuje konkurs za 13-i (novogodišnji) broj časopisa.

Tema broja - Večne istorijske ljubavi 

Neovisno o temi, eseje, poeziju i prozu, putopise, recenzije. slike i fotografije možete da nam pošaljete najkasnije do 31.12.2017. godine na mail: klubumetnika.zvezdanikolodvor@gmail.com.

Voditelji literarnih i likovnih radionica mogu da nam pošalju radove svojih učenika.

        Časopis će biti objavljen  najkasnije do 7. januara 2018. godine.
Vaše uredništvo