субота, 17. јун 2017.

Mitovi u stripu — povratak izvorima kulture





Edicija „Strip mitologija“ kuće „Pčelica“ premijerno predstavljena u beogradskom Centru za umetnost stripa
Tekst: Nenad Petrović, USUS
Fotografije: Bojan M. Đukić
U Beogradu je, u okviru programa Centra za umetnost stripa, u glavnom holu Doma omladine 8. juna premijerno predstavljeno dvanaest knjiga američkih stripova u boji iz edicije „Strip mitologija“, koju je na srpskom objavila „Pčelica“, izdavačka kuća obrazovne i zabavne literature iz Čačka. 
Na početku je pesnik, novinar i scenarista Petar Petrović — Čika Peca, jedan od utemeljitelja „Studija B“ sa Duškom Radovićem — poklonio gostima slogan "Samo rad i red daju med".
„Strip mitologiju“ su predstavili Tamara Lujak, književnica, kulturna aktivistkinja, specijalista za bajke, dečju literaturu i fantastiku, zatim Nevena Marković, koordinator odnosa sa javnošću „Pčelice“, kao i domaćin Zoran Stefanović, urednik Centra za umetnost stripa, scenarista i istoričar kulture.
Stefanović je kao razlog da se „Strip mitologija“ uvrsti u početni period rada Centra za umetnost stripa naglasio „važnost prenošenja evropske i planetarne mitologije u stripove za porodičnu publiku, naročito dečju i omladinsku, koja ne dobija adekvatno kulturno i socijalno obrazovanje u dobu globalizacije“. Drugi razlog je da je ova edicija inaugurisala „Pčelicu“ i na polju stripskog izdavaštva, što može imati trajniji značaj za strip u Srbiji. Podsetio je i da isti izdavač sistematski angažuje domaću stripsku elitu za ilustrovanje knjiga i slikovnica.
Predstavnica izdavača, Nevena Marković, podsetila je na istorijat IK „Pčelica“ i stotine njenih izdanja, uređivačku politiku ove kuće, edicije i izdavačke sektore po uzrastima, tržišne niše, odnos prema srpskoj kulturi i tradiciji, jezičke i obrazovne standarde. Osvrnula se i posebno na rad sa mnogim domaćim autorima — piscima, likovnim umetnicima, pedagozima i prevodiocima. 
Stefanović je zatim dao pregled istorijata Lerner pablišing od 1959. do danas, sa osvrtom na deset godina rada etikete „Grafik juniverz“, sa tri glavne edicije, uključujući i „Strip mitologiju“ koja je do sad na engleskom objavila 27 stripskih knjiga. Navedena su priznanja i nagrade ove etikete, komercijalni efekti na američkom tržištu i strategija odgajanja najmlađe stripske publike u dobu kada elektronski uređaji i azijski strip vladaju čak i u Americi.
Recenziju za svaku knjigu „Strip mitologije“ pisali su profesori univerziteta. Srpska izdanja su knjige u tvrdom povezu, u boji, sa 48 stranica (40 stranica stripa) i imaju korisne dodatke: pojmovnik, preporučeno štivo (knjige, filmove i internet izvore), belešku o nastanku stripa, indeks i biografije stvaralaca. Crtači i scenaristi edicije su solidne zanatlije koji imaju reference među najvećim kućama u SAD — Marvel, DC, Imidž i Dark hors.
Iz starobalkanske tradicije, kojoj smo i mi baštinici, objavljeno je šest knjiga. Scenaristi Džastin i Ron Fontes i crtač Gordon Persel uradili su knjigu „Demetra i Persefona“; Pol D. Stori i Tomas Jits — „Persej: Lov na meduzinu glavu“; Stori i Stiv Kurt — „Herakle, dvanaest podviga“; Džef Limke i Džon Mekri — „Tezej protiv Minotaura“; tandem Fontest sa Perselom — „Troja, pad drevnog grada“, a Den Džoli i Tomas Jits knjigu „Odisej: Posejdonova kletva“. 
Iz skandinavske i britanske tradicije prevedene su četiri knjige. Scenarista Limke i crtač Ron Rendal uradili su knjigu „Tor i Loki, u zemlji divova“; Pol D. Stori i Rendal — „Beovulf, ubica čudovišta“; Limke i Jits — „Kralj Artur, oslobođeni Ekskalibur“, a Stori i Jits knjigu „Robin Hud, odmetnik iz Šervudske šume“. Iz dalekoistočnih kultura nam stižu dve knjige: scenarista Den Džoli i crtač Ron Rendal uradili su priču iz Kine „Guan Ju, braća zauvek“, a Stori i Rendal iz Japana — „Amaterasu, povratak sunca“.
Povodom ove edicije, Stefanović je sa aspekta antropologije, psihologije i drugih nauka govorio o Kembelovoj teoriji monomita i njegovom značaju, ne samo za kulturu i industriju zabave, već i za psihičko-biološki razvoj pojedinca. Preporučio je prisutnima da decu i mlade što više snabdevaju klasičnim mitološkim štivom, bilo u izvorniku bilo u modernim obradama.
Tamara Lujak je sa aspekta pisca i stručnjaka za fantaziju, ali i kao školovani arheolog, ispričala profesionalna i lična iskustva o tome kako današnja deca reaguju na mitove, bilo klasične, bilo moderne i zašto su mitovi važni. Takođe je naglasila da je vitalno bitna sloboda za današnjeg stvaraoca da se daju savremene, lične obrade mitova, ali i da se stvaraju potpuno novi, kao buduća baština. Upravo su njeni projekti svetskih priča „Kako se plaše deca“, leksikon „Rečnik straha“ i autorske bajke u zbirci „Priče sa oblaka“ bili dobra građa da se procene reakcije dece iz Srbije i regiona na mit, bajku, legendu i fantaziju.
Nevena Marković je na pitanje o dostupnosti ovako luksuznih knjiga kupcima naglasila da su cene zbog većih tiraža vrlo povoljne i da se sa prodajnim akcijama približavaju izdanjima sa kioska. Ako prva dva kola na srpskom budu isplativa, „Pčelica“ će objaviti svih 27 knjiga.
Prisutni su obavešteni i o drugim aktuelnim izdanjima kuće, ali i o visokim ocenama koje državne komisije, škole i biblioteke daju izdanjima „Pčelice“.
Predstavljanju je značaj dao i razgovor sa publikom, koju su, osim porodične, činili i umetnici i kulturni radnici. Međunarodni umetnik i poznavalac stripa Bojan M. Đukić, osnivač Beogradskog kruga 2, pričao je o doprinosu američkog stripa promovisanju klasične i nove mitologije, što se dešavalo prvenstveno preko stripskih svezaka, a ne preko novinskog stripa.
Takođe međunarodno ugledni umetnici Dušan Reljić i Vladimir Vesović pitali su da li će biti slovenske i srpske mitologije u stripu. U ovoj američkoj ediciji ih nema, ali je Zoran Stefanović podsetio da je prvi veliki svetski serijal slovenske mitologije u stripu „Prva rasa“ nedavno rađen upravo u Srbiji, ali za rusko tržište. On se, kao scenarista serijala, sa crtačima Sinišom Banovićem i Sinišom Radovićem, nada da će rad biti nastavljen nakon poslovne pauze i da će serijal ipak jednom biti objavljen.
Svoje iskustvo sa prisutnima je podelio i David Vartabedijan, likovni umetnik i muzički publicista, jedan od najpopularnijih autora „Pčelice“ sa knjigom „Ilustrovani rokenrol vodič“. Ova knjiga je na srpskom štampana već u četiri izdanja, a prodata su i prava u Poljsku.
Učesnici tribine su najavili nastavak druženja na jesen, zbog iskazanog interesovanja publike i prisutnih stvaralaca.
O centru za umetnost stripa
Centar za umetnost stripa je programska jedinica, prva svoje vrste u Jugoistočnoj Evropi. Centar u Domu omladine Beograda i kroz gostovanja organizuje delatnosti od kulturnog i društvenog značaja, a koje su vezane za likovno pripovedanje i vizuelnu komunikaciju. Publici se nude predavanja, tribine, promocije, kursevi i radionice, stručno-naučni skupovi, festivali i konvencije, istraživanje, izdavaštvo, stručne procene i drugo. Ovo je zajednički poduhvat Udruženja „Svet stripa" iz Kragujevca, Doma omladine Beograda i Udruženja stripskih umetnika Srbije (USUS), sa brojnim partnerima u zemlji i inostranstvu — umetničkim, kulturnim, obrazovnim i naučnim ustanovama.
Korisne veze
• IK „Pčelica“ http://www.pcelica.rs/
• Udruženje „Svet stripa“, Kragujevac http://svetstripa.org.rs/
• Dom omladine Beograda http://www.domomladine.org/
• Udruženje stripskih umetnika Srbije http://www.usus.org.rs
Još vesti na:
• Strip vesti, Novi Sad http://stripvesti.com/
Svi tekstovi i slike su (osim ako drugačije nije naznačeno) pod slobodnom licencom Creative Commons: Autorstvo - Deliti pod istim uslovima Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International


четвртак, 18. мај 2017.

NOVI BROJ ČASOPISA

Poštovani autori,

Obaveštavamo Vas da nam još uvek možete poslati svoje radove za novi broj.
Rok je do 31. maja 2017. godine